З Н А М, СРБИНЕ БРАТЕ!

З Н А М, СРБИНЕ БРАТЕ!

Драги Србине брате,

Бог ми је сведок да знам много што-шта од тога што си побројао. Занам да су Ти речи срцем написане произашле из дубине душе Србинове. Знам да лично ниси злонамеран, то осећа свако срце Србиново. Знам да знаш да и сам приближно на исти начин размишљам. Знам да је хришћански:

„Ко тебе по једном образу, окрени му и други”.

Знам да држава није торба и да се не може пренети на друго место, некамо далеко од свих непријатеља Српства, Христа, мајеке Србије и свих других земаља Србинових. Знам да Студеница, Господе, зашто је такву не сотвори, није златна јабука, да се не може у недра тутнути и тако од Арбанаса одбранити. Знам на дивљаштво не треба ићи дивљачки, али исто тако знам да је:

„HISTORIA MAGISTRA SERBORUM EST !” (Историја је учитељица Срба).

Знам да се света земља српска не сме никоме давати, нико је не сме прћијом својом називати и скрнавити. Знам да се Отаџбина и крвљу, душом и умом мора бранити. Знам да треба све покушати да дође до мирног решења свих проблема и знам да крваве КОСОВСКЕ БОЖУРЕ, то није цвеће већ расцветала душа српских светитеља, јунака и страдалника, који изникнуше на српској души, јунаштву, светости и крви предака Твојих и мојих не сме туђинска рука заливати, туђинска суза квасити и поган скрнавити. Живот свој за ту светост, нашу зибелку, нашу муку и наш понос, нашу дику и слику, наш чемер и медовину, наше СРПСТВО на Небеса вазнето ДАТИ НИЈЕ УМИРАЊЕ, ВЕЋ ВЕЧНИ ЖИВОТ.

Поштовани и уважени господине, драги СРБИНЕ БРАТЕ, ја знам да Ти то све знаш и да све то знају сви Срби и Српкиње који у свом срцу, души и уму осећају овоземаљско СВЕТО ТРОЈСТВО које се зове НЕБЕСКО СРПСТВО, ХРИСТОВА ЦРКВА и МАЈКА СРБИЈА. Срећан сам што си на то сазнање поносан исто онолико колико је то и моја свеколика шпатност.

Братски поздрав,

Крстан Ђ. Ковјенић

ФОКА ТИРАНИН (читај: БОРИС ГРОЗНИ) и ИЗМЕЋАР СА ХИПОДРОМА (читај: „епископ“ пааапааа-педерске „цркве“ ИРИНЕЈ БУЉОВИЋ)

Помаже Бог, браћо и сестре !

Већ неколико дана желим да вам ублажим бол у души, страхове у срцу и трпљење тела тако што ћу вам написати реч-две о злим временима како би вам трпљење било подношљивије, сузе укротљивије и оводоба срамота издржљивија. Размишљајући о томе дођох до необоривог закључка да

НЕ ПОСТОЈЕ ЗЛА ВРЕМЕНА АЛИ, ИТЕКАКО, ПОСТОЈЕ ЗЛИ ЉУДИ КОЈИ СВОЈИМ ЗЛИМ ЧИЊЕЊИМА ПОГАНЕ СВЕ ОКО СЕБЕ ЧАК И ВРЕМЕ У КОЈЕМ БИТИШУ !

Лукави Латини су већ поодавно утувили да:

»HISTORIA MAGISTRA ROMANORUM EST !« (Историја је учитељица Римљана)

из разлога што су схватили и прихватили да они који не науче лекције из историје стално понављају исте грешке и већ преживљена историјска догађања им се као бумеранг враћају и свом силином, сваки пут жешће и болније, разбијају о главу. То је и једини разлог да вас, опет и опет, на коленима братски молим бар покушајте да у срцу осетите ово моје пасторално сочињеније како бисмо напокон покушали да знањем изађемо из зачараног круга у којем већ вековима таворимо због сопственог незнања. Своје казивање осовићу на делу “О НЕДОСТОЈНИМ ВЛАСТОДРШЦИМА” Св. Анастасије Синаита.

(грч. ̓Αναστάσιος ὁ Σιναΐτης) (Рођен 640 године на Кипру (грч. Κύπρος) у граду Аматус или Амафунт (грч. Αμαθούς) око 40 км западно од Ларнаке (Ла́рнака - грч. Λάρνακα). Био је један од најобразованијих људи тог времена. Нарочито се је истакао у познавању богословља. Још као младић у свом родном граду бива замонашен. Непосредно после замонашења одлази у Јерусалим (јев. ירושלים‎ ), а неколико година касније и на гору Синај (јев. הַר סִינַי‎, Хар-Синај; позната још под именима Гора Мојсијева, Гора Хорив, но углавном се увек односи на оно што се географски назива Синајско полуострво (арап. شبه جزيرة سيناء‎‎, Shibh Jazirat Sina – полуострво у Црвеном мору (арап. البحر الأحمر‎‎ Bahr el-Ahmar, јев. ים סוף‎ Yam Suf, фр. mer Rouge) које је у саставу Индијског океана) у мнастир Св. Екатарине (греч. Μονὴ τῆς Ἁγίας Αἰκατερίνης), древни манстир који је основан у IV веку. По доласку на то свето место игуман му је био Јован Ле́ствичник ( (греч. Ἰωάννης τῆς Κλίμακος; 525—602 или 649 — велики хришћански богослов, византијски филозоф и игуман Синајског манастира), а нешто касније и његов сабрат Герогије. После смрти Св. Георгија Синајског игуман тог манстира је поста преподобни Анастасије због чега је и зазван Синаит. Био је стамен у својој светој Христовој вери православној, непрестано се борио са јеретицима и писао веома лепа пасторална, философска и друга дела која ће остати вечно да живе у душама хришћана. Био је више пута прогоњен и мучен за веру Христову. Од рана задобијених у тој непрестаној борби је и окончао свој живот као свештеномученик негде на почетку 8. век, не пре од 701. године. Мени лично је највозљубљеније његово пасторално дело “О НЕДОСТОЈНИМ ВЛАСТОДРШЦИМА”... Потребно је запамтити да управо само име којем је саставни део атрибут, по манстиру у којем је деловао, прави проблем патролозима јер познајемо неколико Анастасија Синаита. Један од најпознатијих је Аастасије I Синаит (грч. Αναστάσιος Α΄ Σιναΐτης; ум. 21 апрела 599) — Патријарх Антиохијски (два пута: 559-570. и 593—599. године), но њега озбиљнији патролози називају Анастасије Антиохијски...)

У том свом великом делу Св. Анастасије Синаит је кроз поучна питања и још поучније одговоре покушао да одговори на оно што се на први поглед чина контрадикторно. Њему, а, богме, и нама који се иоле разумемо у богословље, је било познато да је Св. апостол Павле, узгред буди речено није био ни апостол, а ни Павле, још у богословским скамијама сам га зазвао Св. Курасије Кривоноги, но о том сам већ писао и овде се о томе сада нећу замарати, тврдио:

„да су власти које владају светом од Бога установљене“

Знајући то што је записано у Закону Св. Анастасије Синаит је Делићу Господа у себи (Разум) поставио питање:

.”Да ли треба да прихватамо било којег властодршца, владара или епископа који су по Божјем допуштењу постављени у своја здања ?

и присетио се и онога што такође пише у Закону и гласи:

“Даћу вам пастире по срцу вашем.”

Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају.

Браћо и сестре, пошто су код нас већ вековима ови други властодршци на власти покушаћу баш на овоме што је давно записао Св. Анастасије Синаит да некако репродукујем како бих их што боље описао и како бисте у томе препознали и оводобе властодршце који нам као крпељи већ вековимо пију крв.

Када је Фока Тиранин (пажња: уобличите то у време садашње и зазовимо тог злотвора Борис Грозни, самозазвани председник српски) постао цар и када је уз помоћ свог првог министра (свака сличност са Гицом Издајицом је очигледна) и отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу:

“Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара ?”

Пошто је много пута понављао исто ово питање, удостојио се Божјег одговора:

“Зато што нисам ногао да нађем другог, горег од овог.”

Е, сада, драге моје и поштована господо, како бисмо разобличили и злотвора који нам сада погани Свети Олтар Светог Саве, по сваковрсном смраду, разврату, богохуљу и издајнишзву „чувеног“ Иринеја (Буљовића) вратићу се на оно што је о таквом изроду већ написао Св. Анастасије Синаит јер је то једини, прави и истинити Curriculum Vitae (животопис, биографија, житије и сл.) Иринеја (Буљовића) (читај: педеро-паписта и љуба нечиста педерчине Ристе Калшњикова)

„Постојао је у Тивиадској области град пун безакоња.“ - написао је Св. Анастасије Синаит и наставио:

„ У њему је живео неки веома нечастан и покварен човек, радник на хиподрому, који је изненада дошао до неког лажног покајања, па се чак и постригао обукавши се тако у ангелску монашку схимну, али са својим безакоњима није престајао. Десило се да је у то време умро неки епископ тога града. Онда се неком светом човеку јавио Анђео Божји и рекао:

”Иди у град и припреми за хиротонију у епископа некадашњег радника са
хиподрома.”

Овај је учинио што му је било заповеђено. По рукоположењу, епископ - несрећни варалица, се толико погордио да је почео да верује како је он нека висока личност. Тада му се јавио Анђео Божији и рекао:

”Што се гордиш несрећниче? Заиста ти кажем да ниси постао епископ зато што си достојан свештеничког чина, него зато што овом граду приличи само један такав епископ. Бољег није ни заслужио.”

Према томе, ако некада видиш некога недостојнога владара или епископа, не чуди се и не осуђуј Божји Промисао. Знај и веруј да смо предани таквим тиранима због нашег сопственог безакоња и рђавих дела.

Боли ова истина, роде најмилији, али ће нас још више болети ако своја срца, душу и тело не очистимо од греха, сколонимо са грбаче своје те крпеље и напокон научимо све лекције из историје као нам се та догађања не би сталоно понављала, кулминирала и све више болела. Амин !

Крстан Ђ. Ковјенић

ОМИЉЕНА ПЕСМА УСТАШЕ СТЈЕПАНА МЕСИЋА

Браћо и сестре,

Из добро обавештених кругова, та дојавио ми Лауфер, а он када нешто дојави ту нема циле-миле већ увек и само упуцај га, Крле, сазнах да је окорелом усташи Стјепану Месићу ових срамних, кукавних и издајничких дана најомиљенија следећа песмица:

БОРИС И ЈА СМО ИСКОТА ДВА !

Ја и Борис рођена смо браћа
Фрањо Туђман обојици ћаћа.
Зато Српство црни данак плаћа
Сви ће Срби остати без гаћа.
Борису је увјек мала плаћа
Ватикану с каматама враћа.

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Братство нам је појач`о и Тома
Своје Српство он изд`о је о`ма`
Вучић пјева „la blanca paloma“,
Свјест изгуби, тотална је кома,
На медије он дош`о је о`ма`
И сад глуми великога сома.

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Баш ми прија Томина ракија
Опасна је к`о шаруља змија,
Не лијечи, већ о`ма` убија !
На увце ми шапће Аца Шпија:
„Што Србаља на убије БИјА,
Знај убиће Томина ракија !“

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Ћуј ме, Боки, ћуј ме, усташићу,
У зрак земљу Србију подићу
Фра Туђману жељу испунићу
Тебе сувим златом позлатићу
Што потплати Тому Николићу
Да нам буде сад јаран у пићу !

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Усташе су каме наоштрили
Јасеновац већ су прекречили
Око њега посадили врбе
На којима вешаћемо Србе
Брате Бобо, дај удари јаче
Цело Српство нек` цвили и плаче !

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Крстан Ђ. Ковјенић

НОВА ХИМНА ГРОБАРЕВИХ САТАНИСТА

НОВА ХИМНА ГРОБАРЕВИХ САТАНИСТА

(ШУШКА СЕ ШУШКА)

(пренето са: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=10021&strana=4

Из доброповеривих извора, ма дојави ми Лауфер, а он кад нешто дојави нема да омане – истина одмах осване, сазнах да су Горбареви сатанисти добили нову химну која гласи:

Санадера имамо за брата

Поодавно за гузу нас вата

Борис Грозног то баш млого једи

Кука пешко, ал` ништа не вреди,

Мада нам се сусрећу погледи,

Топлобратски тај будзован седи

`Оће с нама да састави владу

На Пинку нам створи гранд-параду

И укључи у ту геј-бригаду...

Томо пао као зрела крушка,

Пролупала стара курва мушка,

Али док се сад о томе шушка

Неће моја тамо сврне њушка...

Шушка се, шушка,

Гробар Ацу бушка

Зато му је њушка

Као буља мушка...

Жандарија Гице Издајице,

Коферчета и оцаубице,

Свакодневно згуза нас салеће

Пише песме и шиље нам цвеће

Као да је почело пролеће

И Србија у суноврат креће

Као да су Воју већ убили

Ти погани папини дебили,

Ал` не знају Војина банана

И њима ће нанет много рана,

Те због овог што се данас шушка

Неће моја тамо сврне њушка...

Шушка се, шушка,

Гробар Ацу бушка

Зато му је њушка

Као буља мушка...

Млађа Крађа Томи поручује,

Са њим и он нешто гадно снује,

„Неће бидне поскупљења струје,

Али Српство мора да се трује

Даћемо им хиљаду динара,

А онда ћеш ти, будало стара,

Рећи: „`Оћу још хиљада двије !“

И док Српство грохотом се смије

Од Амера добићемо змије

И тако ће нестати Србије .“,

Те због овог што се данас шушка

Неће моја тамо сврне њушка.

Шушка се, шушка,

Гробар Ацу бушка

Зато му је њушка

Као буља мушка...

Патријарха Калшњиков бира

У темеље наше Цркве дира,

Ал` то никог не сме да нервира

И док Гробар курцу песму свира

Геј-бригада Црквом парадира

Предводе их и Ћира и Спира

Борис Грозни, а и Гробар Тома

На педерлук пристали су о`ма`,

Те због овог што се данас шушка

Неће моја тамо сврне њушка.

Шушка се, шушка,

Гробар Ацу бушка

Зато му је њушка

Као буља мушка...

Чеда Наркос Шиптар на то вели:

„Хвала, Томо, што смо се сусрели

Србију ћу у прах претворити

Тада, Томо, ти ћеш к`о краљ бити,

Јер рек`о ми папа узорити

За издају награђен ћеш бити

Своју љубав више нећу крити

Само теби ја ћу веран бити !“,

Те због овог што се данас шушка

Неће моја тамо сврне њушка.

Шушка се, шушка,

Гробар Ацу бушка

Зато му је њушка

Као буља мушка...

Крстан Ђ. Ковјенић

P.S.

Певајте, бре, Гробареви буздовани - зар нисте чули за ону Његошеву:

Благо оном који млад полуди

Цео живот смеју му се људи !

БЛИНДИРАНА, ГЛАНЦ НОВА, МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ОД ТРИЧАВИХ ШЕСТОХИЉАДАРКИ ЕУРИЋА НАЈВЕЋИ СВЕСРПСКИ ПРОБЛЕМ !!!

БЛИНДИРАНА, ГЛАНЦ НОВА, МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ОД ТРИЧАВИХ ШЕСТОХИЉАДАРКИ ЕУРИЋА НАЈВЕЋИ СВЕСРПСКИ ПРОБЛЕМ !!!

(пренето са: http://srboljublje.2.forumer.com/index.php?showtopic=32&st=0&#entry264

Драге моје и поштована господо,

Пошто цела моја пренапаћена, понижена, гладна и бесправна нација, ако се та кукавна чемерика што је преостала од некад небеског народа још увек може тако звати онда мене, фортисимо, зазовите Свети Курасије Кривоноги, тек сад видим, мада ме то још увек силно боли, да је мој велики учитељ, предводник и пријатељ, блаженопочивши академик Јован Рашковић, био у праву када је изрекао ону „чувену“:

„Срби смо луд народ“

(Ех, кад не бисмо били сигурно бисмо на Теразијама већ одавно обесили оне злотворе које су у највећој кризи за наше, у муци, зноју и крви стечене, паре куповали свадбени дар „нашем љубљеном председнику“ – гланц нову, блиндирану Мецу у вредности од тричавих 600.000,00 ЕУРА )

ништа друго не ради већ учествује на геј паради, са ђаволом тикве сади и јурца за поганим пушикарићима који желе да убоду, наравно онако како то најрађе чини Гробар Тома – са мађарске стране, погани јаране, Бориса Грозног није ми преостало ништа друго већ да приупитам мог сабрата, радикала честита, Лауфера, та он је, ваистину, најбољи стручњак за те, а, богме, и ОНЕ, како ми враголасто потврдише многобројне опајдаре које сам до сада и сам сврзао, ствари ( Да, да опасан је у ствари тај мој пријатељ стари) :

„Шта се то догађа !? Кава је то ујдурма и свађа !? Да л` нечија женка црну децу рађа, ил` Бориса Грозног опет ћера геј бригада, гранд парада или нека друга смрада !?“ и

„Када ће Србија да се очисти од тог и таквог гада, јада и смрада !?“

„Јес`, што јес` – јес`, од када га је топлобратски појачао Гицин СПС и Гробарев СНС,“ – рече ми сабрат Лауфер и у истој сапи настави, умало да се речима удави:

„Борису Грозном је најдража поза да се у својој блиндираној, гланц новој, Меци, повасцели боговетни дан, воза док му „ностре коза“ на FB-у отвара профиле, испевава оде миле и тепа:

„Уживај, дебиле !“

Е, то што су се Срби, чуј мене Срби, ма то су гњиде обололеле од сиде, узнемирили, буље раширили и сузама лице облили због тога што га вијају геј параде, Гробареве, антисрпски издресиране, бригаде и његове од болесноумља оболеле смраде је оно чега се свако здраворазуман стиди јер придавати значај таквој гњиди је заиста нешто чега би се морао свако, баш свако, да постиди.

Ево, једне „претње „ – настави мој, видно узрујани, сабрат Лауфер – „која је управо послана од тог рода погана „нашем љубљеном председнику“ (читај: Борис Грозни из Прденцета код балијске касабе Сарај`ва):

----------------------------------------------

„Људи, баш ме заболе,

Ваљда зарад беса,

Кад ми кару попуши

Борис Грозни, блеса !

Много жуља његова,

Гланцуз нова Меца

Зато Принцип Гаврило

`Оће да га кеца !

Истина је, људи,

Јест, тако ми свеца,

Погани се нагледа

Борисова Меца !

Учиће у школи

Од сад српска деца

Кол`ко Србе коштала је

Та проклета Меца !

Да л` ће Принцип Гаврило

Грознога да кеца

То зна само она,

Блиндирана Меца !? „

„Дакле,“ – кашљуцну, враголасто закулата очима, развали осмех и настави мој сабрат Лауфер, „ тувиш ли сада, профо, ко нам ћера тог шугавог кера !? „

„Чини ми се Гробареви сатанисти, мада су сви исти – чистокрвни комунисти, педеристи и смрадисти „ – успе ми некако да процедим кроз зубе и после тога опет Лауфер настави са својим монологом:

„Да, мада ни ја не знам зашто јер пишају у исту тикаву, имају истог газду и исто антисрпски смрде, не само кад на лабрње прде, Гробареви сатанисти, биће због блиндиране меце, кидишу на свог брата Мурата, пардон Бориса Грозног ! Ако пажљивије анализираш ово што су написали на клубу који је теби посветио наш јуначина др Радован Караџић, а нарочито на теми коју је Пицоусти Шпија насловио овако:

UBIJEN PROFESOR KOVJENIĆ ! (види на: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13490

уверићеш се да је исти рукопис, исти кукавичлук и иста гадост. Е, сада ако још видиш што је овде записао ( види на: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13074&strana=19

„Види, бре, ово „ – баш гадно зајапурено настави Лауфер да настаса – „ узми за пример само ово што написа Пицоусти:

---------------------------------------------------

(пренето са: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13074&strana=19

Krizane, ja sam sa najvecom mogucom radoscu dao svoj potpis za raspisivanje izbora, i uvek cu podrzavati nasu Srpsku Naprednu Stranku! MI CEMO DOCI NA VLAST, NAJKASNIJE 2012, I TU NISTA NE MOZETE DA PROMENITE NI TI, NI TVOJI PROKLETI SRS-OVCI (citaj: maloumni guzoljupci svog Firera, Voje Seselja)!

Samo da znas, grdno si se prevario kada si ovo nazvrljao:

Што се тиче ове и овакве антисрпске, кукавичке и развратничке власти она се може сменити само онако како је и дошла на власт – ПУЧ. Е, за тако нешто Гробар Тома нема муда

IMAMO MI MUDA ZA PUC, KURVIN SINE!! IZVESCEMO GA, PROGLASICEMO RESTAURACIJU MONARHIJE NA CELU SA NASIM KRALJEM ALEKSANDROM II, A TOMISLAV NIKOLIC CE BITI PROGLASEN ZA PREMIJERA!! SAMO, KADA MI IZVEDEMO PUC, TVOJA RADIKALSKA DJUBRAD CE NAJEBATI JOS GORE NEGO ZUTI. SAMO SACEKAJ, PA CES VIDETI!!!

ZIVEO KRALJ, ZIVELA OTADZBINA, ZIVEO SRPSKI NAROD! SMRT REPUBLICI, SMRT SESELJU, SMRT RADIKALIMA!

----------------------------------------------------------

и сам после овога свакако мораш да закључиш:

ГРОБАР ТОМА ЈЕ ГАДНО ПИКИРАО НА ВЛАСТ ! ПОКУШАЋЕ ДА ЈЕ ОСТВАРИ НЕ БИРАЈУЋИ СРЕДСТВА ! Е, ТО ШТО ХОЋЕ И МОНАРХИЈУ ЈЕ САМО ДОКАЗ ДА ЖЕЛИ ДА УВЕДЕ ДИКТАТУРУ, БАШ ЋЕ НАМ ГА ПОСЛЕ ОБИЛАТО ДАТИ ПО ТУРУ, КАКО БИ НА ИСТОЈ ОСТАО ДОК ЈЕ ЖИВ ! ДАКЛЕ, ВЛАСТ ЈЕ ГРОБАРУ НАЈВЕЋА СЛАСТ, А БЛИНДИРАНА МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ЋЕ ДА БУДЕ САМО КОЛЕТЕРАЛНА ШТЕТА !!! ШТЕТА – БАШ МИ ЖАО БЛИНДИРАНЕ МЕЦЕ !“ – закључи и штуцну мој сабрат Лауфер

„ЈЕСТ, МАТЕР МУ ЈЕБЕМ ИЗДАЈНИЧКУ, РАЗВРАТНИЧКУ И ПОГАНУ !!!“ - на крају и сам закључих.

Крстан Ђ. Ковјенић

FARMA OF GEDŽOVANICI

FARMA OF GEDŽOVANICI

(слику и прилику види на: http://www.youtube.com/watch?v=mVg8V4hVLig

Геџованци, село најмилије,

Да л` те боли кад те Гица бије

Гица бије, а Гробар се смије,

Напио се будала ракије,

Ил` те боли Борисова Меца,

Он се воза – теби гладна деца,

Затo псујеш и мајку и свеца

Тој накази што те стално кеца !?

Пустио сам јуче сузе двије,

Јесам, роде, село најмилије,

Теби очи испијају змије,

Љуте змије из ЕУ згадије,

Док на „Фарми“ љути бој се бије

Измеђ` наше и педер Србије

Два би лоша да туку Милоша,

Ал` не могу – фали им још Ђоша.

Ђулка Јулка са џукелом шеће,

Е, да ради црвен фесић неће

Плаче јадна, много каре гладна,

А времена постала су гадна

Крк у буљу(к) сада је у моди

Псује Ђулка оног ко је роди

Што и њојзи није тутн`о пишу

Да по Нишу растерава кишу.

Потурица из Сарај`ва града

Она поган, челник геј-бригада,

Јесте онај што га Мацан зову

Смрдибуљу продаје за лову

Хистерише што је нико неће

И на нашег Милоша налеће

Свиња неће да мирише цвеће

Шта да ради пасме је крмеће.

Шиптар Гаги не зна српска слова

Ал` и њему драга српска лова

Хуче Шипак као гладна сова,

Док га Милош обучава слова

И крсти се док будала јеца,

Кад му на ум падне Меца,

И осећаj да га Грозни кеца,

Зато псује нама српског свеца.

Fece Firči, усташа је прави,

Он би нашег Милоша да дави

Ал` га пјана Маја забалави

Те усташа наум заборави.

Усташа је жедан српске крви,

Но ударит` он не смије први

Зато пујда куче Ћеранића

На Србина Милош Бојанића.

Еј, Милоше, Обилић си прави,

Плави Цветак много ми поздрави

И Мину ми пољуби у лице,

Дражесна је, баш право је срце,

Нека пукну птице злослутнице.

Пендрекаши од Ивице Гице

Педераши и све потурице

Нек те цмокну у лице гузице !

Геџованци, село најмилије,

Цео свет се сада теби смије

Док Гицина мурија те бије

Гробар Тома своју шљиву пије

Њима није стало до Србије

`Оће неман твоју крвцу пије

Док на „Фарми“ љути бој се бије

Измеђ наше и педер Србије.

Је л` ти сада лакше, мили роде,

Да л` се питаш куд ти Српство оде

Да л` га даде ти за гутљај воде !?

Устан, роде, дижи се, народе,

Брани своја Четири Оцила

Србија је увек света била

Ал` окот је гадан искотила

И због тог се у црно завила...

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ ! - први део

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ !

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ВИШЕ НЕМА – ГРОБАР ТОМА МОЖЕ ДА ЗАКУЦА ПОСЛЕДЊИ ЕКСЕР У ЊЕН САРКОФАГ !

Браћо и сестре,

Ово што ћу вам већ у самом уводу рећи је оно што сам деценијам сакривао у својим недрима и имао жељу да вам разоткријем тек када осетим да ме Господ к себи призива. Истина данас тај Господњи позив не осећам у души, али пошто нам је јуче разорено и оно најсветије, Олтар Цркве Његове, ми тиме, признали то или не, завршавамо своју људску овоземаљскост и настављамо да битишемо као највеће кукавице, безбожници и изроди, а то, та до сада невиђена срамота, људска неописива грехота и најбогохулније издајништво себе, својих најрођенијих и Господа, и није оно што се живот може зазвати.

Једне давне мајске ноћи шездесет и неке толико ме је мучила глад да ми неописиви бол у утроби није дао ока склопити. Дрхтао сам као рањена птичица трнуљчица, али наједанпут сам осетио некакву сладуњаву благост читава тела, а нарочито сласну милину која ми је почела да надима душу. Осетио сам све то као некакав полусан – тело ми је уживало у сладуњавој благости сна, а душа се је толико лептираво играла са мојим јагњеће разиграним разумом да сам све то доживљавао као кристлно-чисту јаву. Пред очима ми се је указало сведочанство из основне школе накићено самим петицама из свих предмета. Узвикнуо сам, тај мој преболни узвик је био толико јак да је моју мајку пробудио, но пошто сам се после тога умирио и уживао у ономе што ми се је пред разумом одвијало моја покојна мајка због тога и није реаговала – пробудила ме и гутљајем воде одгнала страх као што је то увек до тада чинула:

„Господе, шта ми то значи када сам сиротиња, син голооточког робијаша и као такав нећу моћи да упишем ни једну школу !“

После тог мог вапаја упућеног Господу Сурјан, брдашце на Мањачи којега дели од мог родног Бочца, брдашце на Чемерници, само хировита река Врбас, је оживео. Шервалове крчевине су наједанпут постале очи, магловити обриси Кочићевог Змијања обрве, а башта Видоје Руњића усне Господње из којих сам сасвим разговетно чуо:

„Идеш у богословију ! Својој породици никада нећеш моћи помоћи, они ће ускоро да се преселе у моје царство, а ти од данас нећеш више трпети глад, жеђ и исцрпљеност тела. Неће те више болети увреде, уживаћеш у ономе што јеси, анђео у души и лепотан у телу, на неправду ћеш одговарати правдом, на безумље умом и на издајништво храброшћу. Од сада чини само оно и онако како ти заповеди душа и како ти разум буде смтрао за сходно у датој ситуацији...“

После тога заспао сам најслађим сном у свом досадашњем целоживотном хожденију по муках...

- наставиће се –

Крстан Ђ. Ковјенић