Strani

sreda, 16. junij 2010

БЛИНДИРАНА, ГЛАНЦ НОВА, МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ОД ТРИЧАВИХ ШЕСТОХИЉАДАРКИ ЕУРИЋА НАЈВЕЋИ СВЕСРПСКИ ПРОБЛЕМ !!!

БЛИНДИРАНА, ГЛАНЦ НОВА, МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ОД ТРИЧАВИХ ШЕСТОХИЉАДАРКИ ЕУРИЋА НАЈВЕЋИ СВЕСРПСКИ ПРОБЛЕМ !!!

(пренето са: http://srboljublje.2.forumer.com/index.php?showtopic=32&st=0&#entry264

Драге моје и поштована господо,

Пошто цела моја пренапаћена, понижена, гладна и бесправна нација, ако се та кукавна чемерика што је преостала од некад небеског народа још увек може тако звати онда мене, фортисимо, зазовите Свети Курасије Кривоноги, тек сад видим, мада ме то још увек силно боли, да је мој велики учитељ, предводник и пријатељ, блаженопочивши академик Јован Рашковић, био у праву када је изрекао ону „чувену“:

Срби смо луд народ

(Ех, кад не бисмо били сигурно бисмо на Теразијама већ одавно обесили оне злотворе које су у највећој кризи за наше, у муци, зноју и крви стечене, паре куповали свадбени дар „нашем љубљеном председнику“ – гланц нову, блиндирану Мецу у вредности од тричавих 600.000,00 ЕУРА )

ништа друго не ради већ учествује на геј паради, са ђаволом тикве сади и јурца за поганим пушикарићима који желе да убоду, наравно онако како то најрађе чини Гробар Тома – са мађарске стране, погани јаране, Бориса Грозног није ми преостало ништа друго већ да приупитам мог сабрата, радикала честита, Лауфера, та он је, ваистину, најбољи стручњак за те, а, богме, и ОНЕ, како ми враголасто потврдише многобројне опајдаре које сам до сада и сам сврзао, ствари ( Да, да опасан је у ствари тај мој пријатељ стари) :

Шта се то догађа !? Кава је то ујдурма и свађа !? Да л` нечија женка црну децу рађа, ил` Бориса Грозног опет ћера геј бригада, гранд парада или нека друга смрада !?“ и

Када ће Србија да се очисти од тог и таквог гада, јада и смрада !?“

Јес`, што јес` – јес`, од када га је топлобратски појачао Гицин СПС и Гробарев СНС,“ – рече ми сабрат Лауфер и у истој сапи настави, умало да се речима удави:

Борису Грозном је најдража поза да се у својој блиндираној, гланц новој, Меци, повасцели боговетни дан, воза док му „ностре коза“ на FB-у отвара профиле, испевава оде миле и тепа:

Уживај, дебиле !

Е, то што су се Срби, чуј мене Срби, ма то су гњиде обололеле од сиде, узнемирили, буље раширили и сузама лице облили због тога што га вијају геј параде, Гробареве, антисрпски издресиране, бригаде и његове од болесноумља оболеле смраде је оно чега се свако здраворазуман стиди јер придавати значај таквој гњиди је заиста нешто чега би се морао свако, баш свако, да постиди.

Ево, једне „претње „ – настави мој, видно узрујани, сабрат Лауфер – „која је управо послана од тог рода погана „нашем љубљеном председнику(читај: Борис Грозни из Прденцета код балијске касабе Сарај`ва):

----------------------------------------------

„Људи, баш ме заболе,

Ваљда зарад беса,

Кад ми кару попуши

Борис Грозни, блеса !

Много жуља његова,

Гланцуз нова Меца

Зато Принцип Гаврило

`Оће да га кеца !

Истина је, људи,

Јест, тако ми свеца,

Погани се нагледа

Борисова Меца !

Учиће у школи

Од сад српска деца

Кол`ко Србе коштала је

Та проклета Меца !

Да л` ће Принцип Гаврило

Грознога да кеца

То зна само она,

Блиндирана Меца !? „

Дакле,“ – кашљуцну, враголасто закулата очима, развали осмех и настави мој сабрат Лауфер, „ тувиш ли сада, профо, ко нам ћера тог шугавог кера !?

Чини ми се Гробареви сатанисти, мада су сви исти – чистокрвни комунисти, педеристи и смрадисти „ – успе ми некако да процедим кроз зубе и после тога опет Лауфер настави са својим монологом:

Да, мада ни ја не знам зашто јер пишају у исту тикаву, имају истог газду и исто антисрпски смрде, не само кад на лабрње прде, Гробареви сатанисти, биће због блиндиране меце, кидишу на свог брата Мурата, пардон Бориса Грозног ! Ако пажљивије анализираш ово што су написали на клубу који је теби посветио наш јуначина др Радован Караџић, а нарочито на теми коју је Пицоусти Шпија насловио овако:

UBIJEN PROFESOR KOVJENIĆ ! (види на: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13490

уверићеш се да је исти рукопис, исти кукавичлук и иста гадост. Е, сада ако још видиш што је овде записао ( види на: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13074&strana=19

Види, бре, ово „ – баш гадно зајапурено настави Лауфер да настаса – „ узми за пример само ово што написа Пицоусти:

---------------------------------------------------

(пренето са: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13074&strana=19

Krizane, ja sam sa najvecom mogucom radoscu dao svoj potpis za raspisivanje izbora, i uvek cu podrzavati nasu Srpsku Naprednu Stranku! MI CEMO DOCI NA VLAST, NAJKASNIJE 2012, I TU NISTA NE MOZETE DA PROMENITE NI TI, NI TVOJI PROKLETI SRS-OVCI (citaj: maloumni guzoljupci svog Firera, Voje Seselja)!

Samo da znas, grdno si se prevario kada si ovo nazvrljao:

Што се тиче ове и овакве антисрпске, кукавичке и развратничке власти она се може сменити само онако како је и дошла на властПУЧ. Е, за тако нешто Гробар Тома нема муда

IMAMO MI MUDA ZA PUC, KURVIN SINE!! IZVESCEMO GA, PROGLASICEMO RESTAURACIJU MONARHIJE NA CELU SA NASIM KRALJEM ALEKSANDROM II, A TOMISLAV NIKOLIC CE BITI PROGLASEN ZA PREMIJERA!! SAMO, KADA MI IZVEDEMO PUC, TVOJA RADIKALSKA DJUBRAD CE NAJEBATI JOS GORE NEGO ZUTI. SAMO SACEKAJ, PA CES VIDETI!!!

ZIVEO KRALJ, ZIVELA OTADZBINA, ZIVEO SRPSKI NAROD! SMRT REPUBLICI, SMRT SESELJU, SMRT RADIKALIMA!

----------------------------------------------------------

и сам после овога свакако мораш да закључиш:

ГРОБАР ТОМА ЈЕ ГАДНО ПИКИРАО НА ВЛАСТ ! ПОКУШАЋЕ ДА ЈЕ ОСТВАРИ НЕ БИРАЈУЋИ СРЕДСТВА ! Е, ТО ШТО ХОЋЕ И МОНАРХИЈУ ЈЕ САМО ДОКАЗ ДА ЖЕЛИ ДА УВЕДЕ ДИКТАТУРУ, БАШ ЋЕ НАМ ГА ПОСЛЕ ОБИЛАТО ДАТИ ПО ТУРУ, КАКО БИ НА ИСТОЈ ОСТАО ДОК ЈЕ ЖИВ ! ДАКЛЕ, ВЛАСТ ЈЕ ГРОБАРУ НАЈВЕЋА СЛАСТ, А БЛИНДИРАНА МЕЦА БОРИСА ГРОЗНОГ ЋЕ ДА БУДЕ САМО КОЛЕТЕРАЛНА ШТЕТА !!! ШТЕТА – БАШ МИ ЖАО БЛИНДИРАНЕ МЕЦЕ !“ – закључи и штуцну мој сабрат Лауфер

ЈЕСТ, МАТЕР МУ ЈЕБЕМ ИЗДАЈНИЧКУ, РАЗВРАТНИЧКУ И ПОГАНУ !!!“ - на крају и сам закључих.

Крстан Ђ. Ковјенић

FARMA OF GEDŽOVANICI

FARMA OF GEDŽOVANICI

(слику и прилику види на: http://www.youtube.com/watch?v=mVg8V4hVLig

Геџованци, село најмилије,

Да л` те боли кад те Гица бије

Гица бије, а Гробар се смије,

Напио се будала ракије,

Ил` те боли Борисова Меца,

Он се воза – теби гладна деца,

Затo псујеш и мајку и свеца

Тој накази што те стално кеца !?

Пустио сам јуче сузе двије,

Јесам, роде, село најмилије,

Теби очи испијају змије,

Љуте змије из ЕУ згадије,

Док на „Фарми“ љути бој се бије

Измеђ` наше и педер Србије

Два би лоша да туку Милоша,

Ал` не могу – фали им још Ђоша.

Ђулка Јулка са џукелом шеће,

Е, да ради црвен фесић неће

Плаче јадна, много каре гладна,

А времена постала су гадна

Крк у буљу(к) сада је у моди

Псује Ђулка оног ко је роди

Што и њојзи није тутн`о пишу

Да по Нишу растерава кишу.

Потурица из Сарај`ва града

Она поган, челник геј-бригада,

Јесте онај што га Мацан зову

Смрдибуљу продаје за лову

Хистерише што је нико неће

И на нашег Милоша налеће

Свиња неће да мирише цвеће

Шта да ради пасме је крмеће.

Шиптар Гаги не зна српска слова

Ал` и њему драга српска лова

Хуче Шипак као гладна сова,

Док га Милош обучава слова

И крсти се док будала јеца,

Кад му на ум падне Меца,

И осећаj да га Грозни кеца,

Зато псује нама српског свеца.

Fece Firči, усташа је прави,

Он би нашег Милоша да дави

Ал` га пјана Маја забалави

Те усташа наум заборави.

Усташа је жедан српске крви,

Но ударит` он не смије први

Зато пујда куче Ћеранића

На Србина Милош Бојанића.

Еј, Милоше, Обилић си прави,

Плави Цветак много ми поздрави

И Мину ми пољуби у лице,

Дражесна је, баш право је срце,

Нека пукну птице злослутнице.

Пендрекаши од Ивице Гице

Педераши и све потурице

Нек те цмокну у лице гузице !

Геџованци, село најмилије,

Цео свет се сада теби смије

Док Гицина мурија те бије

Гробар Тома своју шљиву пије

Њима није стало до Србије

`Оће неман твоју крвцу пије

Док на „Фарми“ љути бој се бије

Измеђ наше и педер Србије.

Је л` ти сада лакше, мили роде,

Да л` се питаш куд ти Српство оде

Да л` га даде ти за гутљај воде !?

Устан, роде, дижи се, народе,

Брани своја Четири Оцила

Србија је увек света била

Ал` окот је гадан искотила

И због тог се у црно завила...

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ ! - први део

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ !

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ВИШЕ НЕМА – ГРОБАР ТОМА МОЖЕ ДА ЗАКУЦА ПОСЛЕДЊИ ЕКСЕР У ЊЕН САРКОФАГ !

Браћо и сестре,

Ово што ћу вам већ у самом уводу рећи је оно што сам деценијам сакривао у својим недрима и имао жељу да вам разоткријем тек када осетим да ме Господ к себи призива. Истина данас тај Господњи позив не осећам у души, али пошто нам је јуче разорено и оно најсветије, Олтар Цркве Његове, ми тиме, признали то или не, завршавамо своју људску овоземаљскост и настављамо да битишемо као највеће кукавице, безбожници и изроди, а то, та до сада невиђена срамота, људска неописива грехота и најбогохулније издајништво себе, својих најрођенијих и Господа, и није оно што се живот може зазвати.

Једне давне мајске ноћи шездесет и неке толико ме је мучила глад да ми неописиви бол у утроби није дао ока склопити. Дрхтао сам као рањена птичица трнуљчица, али наједанпут сам осетио некакву сладуњаву благост читава тела, а нарочито сласну милину која ми је почела да надима душу. Осетио сам све то као некакав полусантело ми је уживало у сладуњавој благости сна, а душа се је толико лептираво играла са мојим јагњеће разиграним разумом да сам све то доживљавао као кристлно-чисту јаву. Пред очима ми се је указало сведочанство из основне школе накићено самим петицама из свих предмета. Узвикнуо сам, тај мој преболни узвик је био толико јак да је моју мајку пробудио, но пошто сам се после тога умирио и уживао у ономе што ми се је пред разумом одвијало моја покојна мајка због тога и није реаговала – пробудила ме и гутљајем воде одгнала страх као што је то увек до тада чинула:

Господе, шта ми то значи када сам сиротиња, син голооточког робијаша и као такав нећу моћи да упишем ни једну школу !

После тог мог вапаја упућеног Господу Сурјан, брдашце на Мањачи којега дели од мог родног Бочца, брдашце на Чемерници, само хировита река Врбас, је оживео. Шервалове крчевине су наједанпут постале очи, магловити обриси Кочићевог Змијања обрве, а башта Видоје Руњића усне Господње из којих сам сасвим разговетно чуо:

Идеш у богословију ! Својој породици никада нећеш моћи помоћи, они ће ускоро да се преселе у моје царство, а ти од данас нећеш више трпети глад, жеђ и исцрпљеност тела. Неће те више болети увреде, уживаћеш у ономе што јеси, анђео у души и лепотан у телу, на неправду ћеш одговарати правдом, на безумље умом и на издајништво храброшћу. Од сада чини само оно и онако како ти заповеди душа и како ти разум буде смтрао за сходно у датој ситуацији...“

После тога заспао сам најслађим сном у свом досадашњем целоживотном хожденију по муках...

- наставиће се –

Крстан Ђ. Ковјенић

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ ! - други део

ПОСЛЕДЊА НЕПРЕБОЛНА РАНА СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА И СРБИЈЕ !

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ВИШЕ НЕМА – ГРОБАР ТОМА МОЖЕ ДА ЗАКУЦА ПОСЛЕДЊИ ЕКСЕР У ЊЕН САРКОФАГ !

- други део

Браћо и сестро,

Јутро после мог првог сусрета са Господом је било тако анђеоски прелепо да су ми се његова сваколика очиразрогачујућа красота, омамљујуће жвргољење птица, образемилујуће несташно пиркање млачкастог поветарца и грудинадимајући миомирис ђурђевданског цвећа дубоко урезали у срце. То је свакако била и остала једана од ретких зора која ме је дочекала сестринскираширених руку, топлог срца и љубављу коју нико никада неће моћи да опише. Обично је моја мајчица Петра са много муке и материнске неизмерне љубави свој данак започињала са покушајем да ме некако осови на нејачке ноге и брижљиво испрати у школу из разлога што сам легао мртав-уморан. Пут до моје школе је био дугачак око 12 километара, само у једном правцу, и од праскозорја до касних вечерњих сати сам тумарао тим путем, гладан, зебљив и од умора сможден, или сам био у школи. Нема тог човека који после свега тога не би био баш тако уморан, но када се сад у мислима осврнем на то гарантујем да ми је то био и најсрећнији период у животубио сам са својим најмилијим, највољенијим и најрођенијим, са њима сам делио сваку мрвицу хлеба и осећао њихову душумилујућу љубав, телогрејућу заштиту и сваколику анђеоски чисту добронамерност. Све на свету бих дао када бих могао да се бар један дан, макар за један сат, ока трептај, море, вратим у то своје, босо, гладно и преморно детињство. Сигуран сам да би ме сада босе ноге мање болеле, зебљиво тело не би тако дрхтало на ветру и празна црева ми не би тако преболно завијала, јер знао бих да нисам сам и да ме у нашем трошном кућерку чека мајчица раширених руку, очева десница која ће ми поправити чуперак на челу, братовљево детиње зачикивање и сејине увек многозапиткујуће очи...

Да, драге сестре и поштована браћо, то јутро је било различитије од свих досадањих зора, чак сам се сам самцијата пробудио и први мајку пољубио. Одмах се је пренула, скочила на ноге и из готово сасвим изтрулог, мемљивог и нимало пријатно заударајућег долапа извадила комадић као опанак црне и као камен тврде јечменице. За дивно чудо, мада сам од глади једва-једвице заспао, тог јутра нисам био нимало гладан – очигледно је да се је Господње обећање да више нићу да трпим глад почело и остваривати. Мајку је то моје одбијање да објеручке зграбим и у неколико залогаја халапљиво прогутам за ме сачуваног комадића једине хране коју смо имали тешко погодило и баш се је силно расплакала.

Види оставила сам за брацу и сеју ! Окруши се сине, мајчински те молим“ јецајући ми рече мајка показујући у мрклину долапа и опет ме нуткајући, но нисам то ни погледао.

Нека, мајчице, стварно нисам гладан !“ одговорих јој, привукох к себи у загрљај, неколико пута пољубих по коси и журно, чврсто зграбивши школску торбу, изјурих из куће. Нисам смео ни да се окренем, јер нисам жело да ми мајка у очима види сузе. Њено поглед сам осећао све до школе тако да нисам успео нити да помислим на оно што ме је чекало – био сам се одлучио да управо тај дан одговарам и утврдим суву петицу из мени одувек најдаржег предмета – српског језика.

Дошао сам само коју секунду у разред пре мог наставника српског Радована Коса. То је био заиста изврстан зналац нашег матерњег језика и увек сам са великим одушевљењем, упијајући као сунђер воду и сам упијао сваку његову реч. Чим је наставник Кос одшкринуо прегломазна врата на учионици придигао сам се из шкрипаве школске скамије, подигао два прста од деснице високо у зрак и нимало учтиво закричао:

Друже наставниче, хоћу да одговарам !

Добро, Крстане,“ – смешећи се одврати ми наставника и настави благим и правим просветитељским тоном - “но можеш ли да сачекаш бар толико да твоје име пронађем у дневнику !?

Када је моје декламовање добронаучене лекције из мог матерњег језика било на врхунцу то моје уживање прекину шкрипа школских врата на којима се појавиша двојица намћорски уштогљених „другова“ школских инспектора. Руковали су се са мојим наставником и наредбодавно је онај ћелавији и вижљастији запијукао:

Само ви наставите, а ми ћемо да уживамо !

Наставник Кос је климнуо главом према мени и ја сам наставио са својим декламовањем. Не знам колико времена је све то трајало, верујем да је било макар десетак минута, но опет се је огласио онај ћелавији:

Браво !“ рече, удари неколико пута дланом од длан и настави:

Како је теби име, мали ?!

Крстан Ковјенић, друже !“ узвратих као из топа.

Најпре се та двојица почеше нешто домунђавати, а касније наставише да се домунђавају и са мојим наставником. Њихови погледи ми нису баш пријали, осећао сам да ми пролазе кроз тело као оштрица мача, али ме нимало нису збуњивали. После краткотрајног њиховог домунђавања обојица инспектора се упутише ка мени и онај говорљивији узвикну:

А, ти си тај Крстан Ковјенић !? Управо таквог сам те и замишљао... Знаш ли ти да си најбољи ученик у Б и Х - само ти си, сто посто, решио тествове из математика и СХ-а !? Браво !“ изрече и чврсто дограби моју дрхтаву десницу. То учину и онај други али он је једино реко:

Честитам !“ и после устукнуо корак два назад од оног, очигледно његовог шефа.

По метрици изречених речи закључио сам да су обадвојица потурице из Сарај`ва и то ме баш силно узнемири побојах се да ће ми сусрет са њима нанети бол, јер од потурица ништа друго нормални и не могу да очекују.

У коју ћеш школу да се упишеш, Крстане ? Је л` да у гимназију ? Е, то ти од срца препоручујем...“- рече онај ћелавији и покуша да ми поквари шестицу на челу. Одмакох главу од његове руке и громогласно узвратих:

Не ! Већ сам се одлучио – идем у поповску школу !

Мом наставнику је после тих мојих речи мало фалило да не падне, баш се је био избечио у мене као да види вукодлака, а и ону двојицу као да сам полио кипућом врелином. Поштено су се зајапурили и унезверено журно упутили према вратима. Онај ћелавији, потурички погано замахујући пртеће десницом према мени када се домогну кваке на вратима узвикну громогласно да сам се сав затресао као јасика на ветру:

Уколико се не предомислиш силно ћеш се покајати ! Обећавам да нећу имати нимало самилости према теби ћетнићком отпаду !

Нећу се предомислим и не бојим се ваших претњи, јер Господ ће ме од свих Ваших зала увек сачувати !“ успеде ми да довикнем када су са та двојица готово заглавила на вратима.

- наставиће се -

Крстан Ђ. Ковјенић

P.S.

Браћо и сестре, не дозирам вам све ово на апотекарске кашичице зато што тако желим, већ зато што ме сећања на то силно боле ...


БОЉЕ ЈЕ ИЗГУБИТИ ГЛАВУ НЕГО ДУШУ ПРЕДАТИ ЂАВОЛУ !

Своју свеживотну Голготу блажим тако што широм отварам врата свог срца, душе и разума и допуштам да ми из њих свакодневно цури оно што се тамо налази. Овако разапет између Небеса и Земље ја и јесам отворена књига из које би требало, бар с времена на време, нешто научити како не би једнога дана постали ово што ја сада јесам - преболно сећање, јецање и посртање под теретом живота који нисам хтео да обликујем по својој мери из разлога што ми је била и остала мисао водиља:

БОЉЕ ЈЕ ИЗГУБИТИ ГЛАВУ, НЕГО ЛИ ДУШУ ПРЕДАТИ ЂАВОЛУ !

Крстан Ђ. Ковјенић

ponedeljek, 14. junij 2010

ОРАО ПАО !!!

ОРАО ПАО!
Много ми је, баш премного, жао...

(пренето са: http://www.facebook.com/profile.php?id=100001222594506&v=wall

Браћо и сестре, упитајте ваше срце, душу и савест да ли је најновији атак на моју сваколику ништавност (најновије обарање мог профила на FB-у и блокирање свих форума на којима сам се још могао јавно појављивати) од стране антисрпски издресиранах џукела:

БОРИСОВИХ САДИСТА, ГРОБАРЕВИХ САТАНИСТА, ГИЦИНИХ КОМУНИСТА, МЛАЂИНИХ КРАДИСТА, ЧЕДИНИХ ДРОГЕРИСТА и РИСТИНИХ ПЕДЕРО-ПАПИСТА, ма сви су исти - окорели комунисти,

само први корак од онога што је Борис Грозни још пре две година назвао
"Акција Крстанов урлик" и да је на видику оно што ми се ових дана јавно најављује под насловима: SPREMA SE ATENTAT NA PROFESORA KRSTANA KOVJENIĆA (види на: http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=13755304

и UBIJEN PROFESOR KOVJENIĆ ! (види на: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=13490

Било како било, а биће , него шта ће - Ђекна и то дочекаће, поручујем људим и Богу

ДА НЕ ЗНАМ КАД ЋУ, АЛ` ЗНАМ ДА ЋУ ДА УМРЕМ СА СРПСТВОМ У СРЦУ, ХРИСТОМ У ДУШИ И МАЈКОМ СРБИЈОМ НА УСНАМА, УМУ И РАЗУМУ !!!

Крстан Ђ. Ковјенић